Обнова

Обнова манастира је отпочела 1995. г., са доласком јеромонаха Илариона Ђурице из ман. Драговића, Далмација.
Мошти су први пут откривене 15. маја 1996. г., и биле су мироточиве и миомирисне три и по године. Већи део моштију нађен је 23. новембра 1996.г. Митрополит је благословио да се тај дан слави као дан Обретења моштију.
25. јула 2000. нађене су мошти Мученика с почетка 4. в. у олтарском делу цркве Светих Архангела. Сво време археолошка ископавања је руководио проф. Др. Ђорђе Јанковић, са Философског факултета у Београду, а помагали су му археолози из Црне Горе, Младен Загарачанин из Бара и Милена Врзић, као и промењива екипа студената из разних крајева.
Археолошку Ризницу је 24. јула 2001.г. поставио тадашњи монах Никодим Богосављевић,археолог, који је уједно био и њен управник. Након пар година Ризница је премештена у новосаграђени конак, и тамо је поставку поставио проф. Др.Ђорђе Јанковић.
У манастиру постоји богата библиотека. Митрополит Амфилохије је део своје библиотеке сместио на Превлаку.
25. јула 2000.г. монашен је први монах након 500 год. у овом манастиру. Био је то мон. Никодим Богосављевић, из Звечана, магистрант археологије и тадашњи студент Теолошког факултета у Србињи, који је средином септембра 2000. постао и старешина манастира. Он је написао више чланака о самом манастиру и одржао више предавања на ту тему, и организовао је годишњи скуп археолога новембра 2000.г., на коме су говорили, између осталих, проф.др.Ђорђе Јанковић, тадашњи монах Никодим Богосављевић,археолог Зорица Чубровић, Мирко Бабић и други. Почео је обнову старих конака, што је наставио његов наследник, архим. Варнава Гвозденовић, који је постао старешина крајем марта 2001.г. Након смрти арх. Јустина ман. Савина, изабран је за старешину ман. Савина, а на његово место је постављен јеромонах Серафим Дробњак. Од фебруара 2009. старешина је јеромонах , сада архим. Бенедикт Јовановић, дотадашњи старешина ман.Подмаине у Будви.
Нови конак је довршен и освећен на дан Светог Јевстатија Превлачког 17.1.2006.Он је грађен под руководством архитекте Ивана Јовановића из Краљева.
Нов иконостас је постављен у јесен 2005. Њега је дуборезао Драган Петровић из Београда, а иконе је радио Горан Маљков из Новог Сада.
Продавница Црквених ствари и кућица за паљење свећа саграђене су 2009. , када је поплочан и плато испред цркве, као и стаза и степеник испред цркве.
Задње две године грађен је и доњи конак, уз саму обалу, са јужне стране острва, у коме су собе за госте, а у приземљу већа сала и радионица за грнчарију. Ту су неколико пута радиле сликарске колоније.
Задње две године, почев од 8.јуна 2009. сваке недеље вече одржавају се духовне вечери (предавања са музичким програмом) на платоу испред цркве лети, а зими у трпезарији манастира.На њима су говорили : Митр. Амфилохије, протосинђел Никодим Богосављевић, протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић, јеромонах Петар Драгојловић,јереј Петар Бикар, јереј Александар Брашсанац, јереј Арсеније Арсенијевић из Београда, јереј Борис Радовић,јереј Предраг Шћепановић, проф.Др.Владета Јеротић, проф.Др. Синиша Јелушић, проф.Др. Ђорђе Јанковић, Др Горан Комар,проф. Др. Јелица Стојановић, Проф.Др. Драга Бојовић, проф. Вишња Косовић, Лидија Бачкалов, Стојан Мандић, Момир Војводић, Невен Милаковић и други песници из Црне Горе, Благоје Баковић из Врбаса, Васко Костић,јереј Немања Кривокапић, Рајо Војиновић, јереј Никола Урдешић,Јања Тодоровић… Текстове су читали :Татјана Алексић, Андреј Шепетковски, Бранислав Платиша, Драган Благојевић, Димитрије из Москве, Јулијана Калајановић, …а певали су: хор „Јевстатија Превлачког“ из Будве, хор “ Светог Василија Острошког “ из Кумбора, хор „Рождества“ из Бијеле, певница из Бијеле, етно група „Захумље“ из Требиња, етно група „Златни вез“ из Херцег- Новог, етно- група „Дарови Светог Јована Владимира“ из Бара, хор „Светог Саве“ из Подгорице, хор „Светог Козме Етолског „из Подгорице, хор „Арс Вива“ из Мокве, хор из Бујановца, пар Руса, дует „Пирг“, Асим Сарван,Виолета Сандић из Рашке, Тијана Тепић из Котор Вароши, Смиљана Милићевић из Београда, октет „Херцеговачке Грачанице“ из Требиња… Одржана је и промоција књиге „Чувари Космета“ Мире Лолић-Мочевић.
У издању манастира, у оквиру библиотеке „Иловичко Законоправило“,штампано је седам књига у последњих 11 година:
1. Хумак Православља-приредио јеромонах Иларион Ђурица,1997.година
2. Монографија о Превлаци коју је урадила група аутора,2000.година
3. Димитрије Плећевић – Свети Мученици Превлачки (Тајна пројављења мироточењем), 2007.година
4.Монахиња Стефанида Бабић-Превлачки кринови,2010.година
5.Зборник-Божићни пост,Библиотека „Подвиг“,књига бр.1,2010.година
6.Свети Лука Кримски-Приносимо ти љубав своју, Библиотека „Подвиг“,књига бр.3,2010.година
7. Зборник-Између живота и смрти (тајни живот душе после телесне смрти),2011.година
Својевремено је на Превлаци одржан Кирило-Методијевски, богословско-философски симпозијум,а одржавају се редовно сваке године и сабори братстава Православне омладине на дан Светог Архангела Гаврила, 26.јула.
17.јануара 2010.године одржан је целодневни симпосион на тему: „Древно хришћанско и светосавско наслеђе у Црној Гори“. Поред Митрополита Амфилохија и Епископа Јоаникија, Јована и Атанасија, на скупу су учествовали академик Зоран Лакић, протојереј-ставрофор проф. др Радомир Поповић, проф. др Мирко Томасовић, проф. др Ђорђе Јанковић, мр Младен Загарчанин, Предраг Лутовац, др Тибор Живковић, мр Катарина Митровић, Драган Ђурчић, јеромонах мр Никодим (Богосављевић), јереј мр Саво Денда, протојереј мр Велибор Џомић, протојереј Гојко Перовић, проф. др Славенко Терзић, монах мр Павле (Кондић), мр Будимир Алексић, мр Жарко Лековић, Предраг Вукић и Васко Костић.
Априла 2002.године одржан је братски састанак Боко-которског наместништва, а 2010.године састанак свих Кола Српских Сестара из Црне Горе.
Почевши од 1996.године врше се археолошка ископавања скоро сваке године, по више месеци (последње је трајало скоро осам), под руководством проф.др. Ђорђа Јанковића из Београда, а последње под руководством археолога Младена Загарачанина из Бара. Прва ископавања су вршена 1957. и 1958.године, под руководством професора Кораћа.
Манастир је 2001.године повратио трећину земљишта острва, која је била конфискована, и то је укњижено у катастар у пролеће 2006.године

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s