Свети Мученици Превлачки

Тропар, глас 8.

Икона Светих Мученика Превлачких

Свети Свештеномучениче Рувиме,
Максиме, Василије,
Михаило и Димитрије,
заједно са осталим пострадалим монасима превлачким,
Исповедници Православља,
чудотворци и миомирисни кринови небески,
пуне мира маслине,
руком Божијом у Вечности засађене,
украси и светионици вере наше,
молите се Господу
да спасе и помилује душе наше.

Кондак, глас 7.

Свети Свештеномученици и Мученици Превлачки,
на дан храмовне славе од Латина отровани,
као расцветали пупољци
душом к Небу узлетели.
Целим бићем Христа Бога пригрлили,
и од пуноће те љубави на нас миро изливате.
Некада на земљи веру исповедавши,
сада нам са Неба Рај сведочите
надземаљским пуним љепоте миомиром.

Отац Момчило Кривокапић: Свети мученици Превлачки и наш идентитет

Предавање Протојереја – ставрофора Момчила Кривокапића Архијерејског намјесника Бококоторског на тему „Свети мученици Превлачки и наш идентитет“ које је одржао у недјељу 24. јула у Светоархангелском манастиру на Мохољској превлаци код Тивта на 113. Духовној вечери које се сваке недјеље одржавају у овој Светињи.

Експертиза моштију са превлаке:

Почетком јануара 1997. године, у Институту за судску медицину Војномедицинске академије, посетили су ме Митрополит Црногорско-приморски, Г. Амфилохије Радовић, и доцент др Ненад Милошевић, наставник црквеног права на Богословском факултету у Београду. У дужем разговору, објаснили су ми циљ њихове посете и затражили да се за потребе Митрополије обави хемијско-токсиколошко испитивање моштију свештеномонаха с Превлаке, који су били отровани на Арханђеловдан 1445. године. До тровања је дошло када је неки рибар из породице Друшко, из користољубља, убацио у јело арсен. Манастирски ред за столом налагао је да сви присутни једу постављену храну, а први симптоми тровања код свештеномонаха наступили су од пола до час после узимања хране. Отровани су прво повраћали узету храну и нису могли да утоле жеђ, а затим су изгубили свест и умирућа тела су им се грчила и трзала. У том стању, припадници Млетачке републике и которска аристократија усмртили су отроване наносећи им повреде оштрим предметима и то углавном у пределу главе, што је и сада видљиво на многим лобањама. Од седамдесеторице свештеномонаха, на челу са проигуманом Рувимом, преживео је само један, и то онај који у време узимања хране није имао приступ заједничкој трпези.
Подаци који су ми саопштени узети су из документа који наводи Младен Црногорчевић у књизи „Михољски збор“, Београд, 1893, на страници 32, а које преузима од Фарлатија-Колетија; декрет Франциска Фоскарија од 11. јула 1446. и 22. маја 1455. године; декрет Леонарда Венијерија од 30. септембра 1672, а који се позива на одлуку млетачког сената из 1451. године.
Имајући у виду да све наведене податке употпуњује и данас врло живо народно предање, Митрополија је именовала комисију стручњака, која је узела материјал за анализу, и то: земљу изнад и испод крипте са костима, и кости, за које се претпоставља да припадају отрованим свештеномонасима.
Комисија је поступила по добијеном задужењу, а од Г. Митрополита предат ми је руком писан, а печатом Српске свештене царске лавре Светог Арханђела Михаила с Превлаке, оверен Записник комисије за узимање материјала, који због садржаја и посебног стила писања у целини цитирам.
„Записник сачињен дана 10/23. новембра на дан Светих апостола Олимпа, Ераста, Родиона и других у манастиру Светог Архангела Михаила на Превлаци, а поводом ископавања крипте са моштима превлачких мученика, ради хемијско-токсиколошке анализе на Токсиколошкој клиници ВМА.
По благослову Митрополита Црногорско-приморског Г. Амфилохија, комисија је радила у саставу:

Др Нада Глоговац, лекар спец.
Јером. Иларион Ђурица, намесник ман.
Јереј Момчило Глоговац, парох рисански
Ђакон Јован Баљковић, секретар црк. суда
Доц. др Ненад Милошевић, БФ СПЦ.

На основу тврдњи академика професора др Војислава Кораћа о локацији крипте, комисија је приступила откопавању у 13,00 часова.
Након краћег копања, наишло се на отвор крипте која се налази на југоисточној страни, уз олтарску апсиду. Затим је одслужен мали помен и узети узорци за анализу и то: 1) више пршљенова, делови лобања, вилица, зуба, бутна кост, део карлице и друге ситне кости, 2) земља око костију и 3) земља изнад крипте.
После ископавања и узимања узорака за анализу, отвор крипте је уредно враћен у првобитно стање, а извађене кости су положене у посебан дрвени сандук који је остављен на чување у олтар манастирске цркве.
Поменута бутна кост је умивена и положена у храму (Св. жртвеник) на трајно чување.

На Превлаци 10/23. новембра 1996. године.
Чланови комисије и потписи свих чланова комисије“.

Такође ми је предат и мали дрвени сандук, на чијем поклопцу се налазио залепљен крст од истог материјала. У сандуку су се налазили узорци земље и делови костура људског порекла. Прегледом садржаја сандука, установио сам да су достављене следеће кости:

– преломљени део темене кости,
– очувана чеона кост и већи део преломљене чеоне кости,
– део десне горњовиличне кости са 3,4,5,6. и 7. зубом,
-део леве половине доњовиличне кости са 18. и 19. зубом,
– преломљена главица рамењаче,
– пет кичмених пршљенова,
– десна карлична кост и део преломљене карличне кости,
– очувана крсна кост и део преломљене крсне кости. Закључио сам да достављене кости потичу од најмање двеособе.

Кад смо примили делове костура људског порекла и узорке земље, пред нама су била два основна, у целини узевши, веома сложена задатка и то:

1. Да одредимо да ли у достављеним костима и земљи има арсена и у којој количини.

2. Да одредимо старост достављених костију, утврдимо порекло и узроке регистрованих прелома и оштећења, одредимо оруђа којима су нанети, као и околности под којима су регистроване промене на костима настале.

Успешно решавање уочених проблема налагало је да се ангажују стручњаци различитих специјалности, који изврсно познају поступак и лабораторијске методе значајне за откривање и доказивање тровања арсеном, као и веома сложена методологија судскомедицинске експертизе и одређивања старости костију.

Основни подаци о арсену

Арсен и арсенова једињења су врло распрострањена, лако приступачна и готово сва су, мање или више, отровна. Арсен као чиста супстанца није отрован. Он је нормални састојак неких врста земље. Поред земље, и неке изворске воде могу да буду контаминиране арсеном, као што је то случај у провинцији Кордоба у Аргентини, где у земљи постоје велике концентрације арсена који доспева у воду и преко ње изазива тзв. ендемичан арсенизам.
Поред тога, арсен се може наћи и у пиву, шкољкама, љускарима рибама као и у пепелу или опушку цигарета или њиховом диму.
Познато је више једињења арсена, која су раније имала данас имају различиту примену. Арсен-триоксид, више познат народу као сичан, бели арсен, мишомор или арсеник, својевремено је био најчешће употребљаван као убилачки отров. Затим арсенати су били конституенти препарата арсена који су такође служили у убилачке сврхе, док је арсен-водоник јак отров. Шелово зеленило се употребљава за уништење корова, Фовлеров раствор је добио назив по др Фовлеру из Стафорда, који га је употребљавао као лек код наизменичних температура, арсен-сулфид је употребљаван као конституент лепка за муве, а Арапи су употребљавали помешаног са гашеним кречом, као средство за скидање длака. У медицини су препарати арсена употребљавани као средство које јача ослабљено тело или као средства која треба да побуде или појачају полни нагон, док се данас спорадично употребљавају у појединим срединама за лечење неких промена на кожи као што су: lichen ruber, psoriasis vulgaris, pemphigus vulgaris, dermatitis herpetiformis.
Арсен се добро ресорбује преко цревног тракта. Најчешће, отров доспева у организам преко усне дупље, али може и преко дисајних органа, а понекад и преко коже. Депонује се углавном у јетри, костима, коси, ноктима и бубрезима, а у акутним тровањима само у јетри и бубрезима.
Уколико је човек дуже изложен дејству арсенових препарата или се они дуже узимају, онда и смртна доза може да буде знатно већа. Сматра се даје смртна доза арсен-триоксида (најотровније минерално арсеново једињење) 120 до 300 мг, али су описани случајеви самоубилачког тровања у којима је преживљена доза од неколико грама.
Тровање арсеном може бити:

– акутно и дешава се онда када је отров унесен у потпуно раствореном стању на празан желудац и, нарочито, одједном у већој количини, чиме је омогућена бржа, несметана и јача ресорпција отрова,
– субакутно, јавља се чешће, траје најмање дан или два обично 3 до 7, а највише 10 до 14 дана, и
– хронично, већином настаје када се отров у више махова и у мањим појединачним количинама уноси, и то чешће, преко усне дупље, а ређе удисањем.

Клиничке појаве акутног тровања састоје се у првом реду и претежно у парализи централног нервног система, а у другом реду и мање од гастроинтестиналних појава. Већ пола или два сата по уношењу отрова, наступају болови у желуцу и цревима, гађење, повраћање, проливи и жеђ. Истовремено, или убрзо затим, настају и преовлађују следеће клиничке појаве у централном нервном систему. главобоља, притисак и тежина у глави, вртоглавица, збуњеност, битак свести, клонички трзаји и тонички грчеви, особито у листовима потколеница, одузетост централног нервног система.
Смрт може наступити још у току првог сата, или, чешће, после неколико или више сати, или најкасније након 24 сата.

Од свих отрова, арсенова једињена су била најпопуларнији и најпознатији убилачки отрови. У Кини су описани случајеви тровања арсеном још 3000 година пре н.е. Познато је да су Борџије као отров употребљавали бели прах, највероватније арсен-триоксид, који је био познат под називом „САNTARELLA“. У време Луја XIV, арсенова једињења су се толико употребљавала за убиства, да су названа и “ прашком за наслеђе“. То је било, све до појаве Маршове методе, средство које је омогућавало да убица остане неоткривен. Појава Маршове методе за верификацију арсена (1836), довела је до смањења убилачког тровања, али се она и у најновије време дешавају.
Диоскорид, лекар из Аназарба, још у 1. веку, написао је да човек тешко може да се заштити од отрова, из простог разлога што се отров даје тако да је тровач у стању да превари и најискусније и најпрепреденије. Познато је да је Клеопатра била нарочито вешта у справљању отрова и да је ту своју вештину често безобзирно користила. Опрезни Антоније, као и други римски цареви, узимао је храну и пиће после пробача (да би се заштитили од отрова, римски владари су имали у својој служби посебне људе-пробаче који су пре њих узимали храну и пиће). На једној гозби тражили су да Антоније стави цвеће с Клеопатриног венца у вино. Он је то прихватио, али га је Клеопатра спречила да испије вино, јер је знала даје цвеће било отровано. На овај начин, Клеопатра је желела да докаже Антонију да му не користи никаква опрезност уколико она заиста жели да га отрује.
Приликом судскомедицинског утврђивања тровања неорганским арсеновим једињењима, морају се имати на уму следеће чињенице. Околности случаја могу само указивати на могућност тровања. Клиничке појаве при тровању арсеновим једињењима могу само дати повода да се, искључивши обољења од азијске колере или пролива другачијег порекла, посумња у тровање арсеном. Истовремено, промене на органима регистроване током обдукције могу бити разлог да се тровање арсеном држи вероватним. Али се поуздано тровање арсеновим једињењима може утврдити једино токсиколошким претраживањем и то: за живота преостале течне или чврсте хране, сумњивих предмета из околине, повраћаног садржаја, измета, мокраће, косе, а после смрти, поред осталог, још претраживањем дробова, па онда до 5 грама косе, коже потрбушине у величини длана и, најпосле, парчади костију, и то нарочито кичмених пршљенова.
Смртно тровање арсеном може се узети као токсиколошки доказано само онда кад се у деловима људског тела нађу количине арсена веће од трагова. Јер трагови арсена могу се утврдити у телу, пре свега због тога што их у толикој мери има и нормално, нарочито у ткиву штитњаче, тимуса, дојки и коже, па онда услед тога што ти трагови могу потицати од исхране, особито поврћем и месом, најзад стога што могу водити порекло од арсена који је унесен као лек при лечењу или као зачин код арсенофага. Искуство је показало да токсиколошки нађени трагови арсена најчешће произилазе из трагова арсена у реагенцијама и стакленим судовима употребљаваним за токсиколошка претраживања. Поврх тога, код ископаних лешева утврђени трагови арсена могу бити од арсена који је накнадно, пост мортем, продро у тело из околине, нпр. из одела, покрова, вештачког цвећа, потом од састојака мртвачког сандука или, најпосле, из земље дотичног гробља. Ова чињеница се мора имати на уму нарочито приликом обдукције ексхумираних лешева и тумачења хемијско-токсиколошких резултата.
Иначе, арсен се токсиколошки може лако и поуздано утврдити. Само је безусловно потребно, сем квалитативно, одредити отров и квантитативно и утврдити квантитативну расподелу отрова у појединим деловима тела. Док већина отрова, пре или после, брже или лаганије ишчезава из лешева, или се отрови у лешевима тако мењају да их је немогуће доказати, дотле за арсен, с обзиром на време, важи неограничена могућност утврђивања. Сем тога, готово сви отрови, после и услед спаљивања лешева, не могу бити више утврђени, само се од арсена, и након спаљивања, још могу наћи трагови у коштаном пепелу спаљених.

Резултати хемијско-токсиколошке анализе

Имајући у виду напред изнете карактеристике арсена, замолио сам изузетно стручну, веома одговорну и уз то ретко професионално критичну и поштену mr. sc. chem. Мелиту Косановић, специјалисту токсиколошке хемије и биохемије, из Одељења за токсиколошку хемију Центра за контролу тровања у ВМА, да обави хемијско-токсиколошку анализу достављене земље и утврди концентрацију арсена у њој. Сложили смо се да нема сврхе одређивати концентрацију арсена у достављеним костима, с обзиром да се по подацима радило о акутном тровању и да није било времена да дође до депоновања арсена у костима.
Дуго и упорно је Мелита радила хемијско-токсиколошку анализу земље, више пута је проверавала добијене резултате, да би ми на крају саопштила да земља узета изнад крипте са костима садржи арсен у концентрацији од 2,02 мг/кг, а земља узета испод крипте и око костију у крипти садржи арсен у концентрацији од 40,10 мг/кг.
Овакав налаз налагао је додатне хемијско-токсиколошке анализе земље на локалитету Превлаке, где су обављана археолошка истраживања трагова епископије Светог Саве из XV века као и потребу сагледавања броја гробница на поменутом локалитету, које би требало судскомедицински и антрополошки обрадити. По овом основу, mr. sc. chem. Мелита Косановић и потпуковник, mr. sc. med. Ивица Милосављевић, специјалиста судске медицине, боравили су на Превлаци у времену од 16.08. до 19. 08. 1997. године и, након сагледавања свих релевантних чињеница битних за даља истраживања, по напред наведеним питањима поднели су одвојене извештаје.
Извештај mr. sc. chem. Мелите Косановић, од 17. 11. 1997. године, био је као и увек кратак, јасан и прецизан, што се може закључити из достављене анализе, која у целини гласи:

„Достављам резултате анализе земљишта на арсен (Аs) с локалитета манастира Превлака. Земљиште је узорковано августа 1997. године. Садржај арсена изражен је у милиграмима по килограму суве масе (мг/кг).

1. Сектор ТУ/2 – гроб (виши), вероватно XV век, отваран 1956. до 1957. године. Земља из гроба избачена са стране, јер је прављена кречана, испретуране кости, померене плоче. Садржај Аs 2.33 мг/кг.
2. Сектор IV/2 — гроб (нижи), вероватно старији. Земља из гроба избачена са стране, јер је помешана са земљом из суседног гроба. Садржај Аs 2.45 мг/кг.
3. Сектор IV/2 — земља изнад нивоа гробова. Садржај Аs 1.45 мг/кг.
4. Сектор IV/1 – земља из гроба, с места где су нађени пршљенови. Садржај Аs 2.42 мг/кг.
5. Сектор IV/1 – земља из гроба, тек почела ископавања, дубина око 80 цм. Садржај Аs 2.33 мг/кг.
6. Сектор VII/1 – узорак земљишта испод зграде. Садржај Аs 3.98 мг/кг.
7. Сектор V/3 – контролни узорак-земља с пропланка испод маслине, узорак из дубине око 20 цм, с места где никада није било гробље. Садржај Аs 0.75 мг/кг.
8. Сектор IV/З – откопано непосредно пре узимања земље. Садржај Аs 2.15 мг/кг.
9. Сектор IV/3 – јужна гробница са источне стране апсиде, гроб 9/1956. Земља узета испод плоче, непосредно око костију. Садржај Аs 1.21 мг/кг.
10. Сектор IV/3 – северна гробница источно од апсиде“. Извештај увек смиреног, педантног и у свакој прилици веома детаљног потпуковника, mr. sc. med. Ивице Милосављевића, указивао је на неке нове чињенице, везане за тровање арсеном, које раније нисам знао, а које су веома битне за судскомедицинску и антрополошку експертизу костију које се налазе на локалитету Превлаке. Поред отрованих свештеномонаха, било је исто толико и гостију на дан славе епископије Светог Архангела Михаила, а и више од стотину људи из редова локалног становништва. Након тровања и убијања ових људи, у залив је упловило неколико млетачких галија које су „бомбардовале“ острво, под изговором даје на острву дошло до епидемије куге. Не зна се ко је и када сахранио посмртне остатке, да ли су сви једновремено сахрањени, чак постоји могућност да у то време нису сахрањени, већ да су то учинили представници цркве много година касније. Такође, према тврдњи археолога, на овом локалитету има слојева земље старости од VI века н.е. (римско доба), па све до данашњег дана, и да су ови слојеви неправилно међусобно измешани.
Након сагледавања постојећих података и предања о тровању и убиству свештеномонаха, њихових гостију и месног становништва, на Арханђеловдан 1445. године, од Млечана и которске аристократије, а имајући у виду достављене извештаје и досадашње резултате хемијско-токсиколошких анализа, мишљења сам да је разрешење постојећих дилема потребно из научних, стручних и историјских побуда.

Коришћење савремених судскомедицинских, хемијско-токсиколошких, антрополошких и других потребних лабораторијских анализа, уз потпуну примену научног метода истраживања дозвољава нам да разрешимо ако не све, оно највећи део постојећих и напред поменутих проблема и дамо одговоре на већину регистрованих питања. Оваквим приступом, можемо наше резултате истраживања да саопштимо заинтересованој јавности, без могућности да они буду на било који начин доведени у питање. То је наша обавеза према људима чији се костури налазе на локалитету Превлаке, али и према онима које желимо да оптужимо за њихову смрт. На ово нас посебно обавезује углед и место Српске православне цркве.

Потребно је да се ово истраживање настави, да у њему учествују високообразовани и искусни стручњаци различитог профила и да траје онолико колико то налажу питања на која треба дати одговор. Утврђивање колико тачно костура има на локалитету Превлаке, њихова старост, пол и узраст и регистрација постојећих оштећења и прелома, као и одређивање њиховог порекла и околности настајања, су нужна потреба коју не треба посебно образлагати.

Хемијско-токсиколошка анализа, на довољном броју узорака, са одређених површина и дубина, омогућила би одређивање концентрације арсена у земљи и дала одговор на тренутно доминантно питање, које је проистекло из досадашњих резултата хемијско-токсиколошке анализе земље, а то је:

Зашто земља испод крипте и око костију у крипти садржи арсен у концентрацији од 40,10 мг/кг, тј. зашто је у том узорку земље концентрација арсена већа за око двадесет, а у неким случајевима и више пута, од концентрације у другим анализираним узорцима земље с локалитета Превлаке?

(Из књиге „Превлака Светог Архангела Михаила – Хумак српске духовности“, издање Српска свештена царска лавра Светог архангела Михаила – Превлака, Тиват, III допуњено издање, 2000.)