Српска духовна караула

Високопреосвећени, Часни Оче, даме и господо, браћо и сестре!

Молећи Вас да, мени недостојном, допустите да кажем коју о великом делу које је пред нама, Вашој пажњи препоручујем две ствари. Најпре, ову скромну књижицу коју имамо пред собом и, још више, оно много веће што она жели да подржи и у српском народу разгласи.

Она је, као што видите, у несразмери са величином дела које покреће, мала по обиму — кад се, дакле, мери уобичајеним нумеричким вредностима – али нас је окупила око великог прегнућа које се изражава друкчијим Божјим и људским мерама.

Пред будућим вековима, ако их будемо имали, сведочиће о нама и за нас три тачке упоришне у физици људског опстанка наша кућишта, наша гробишта и наша црквишта.

Ово треће – темељи и кубета наших богомоља – прво је, кад је реч о обоженом људском створењу, а само такво има наде да потраје. Свуда где смо живели, где постојимо и где нас још буде, ова духовна артефакта говориће да смо трајали узносећи свој дух ка Богу, духовно усправни и, вертикалом стремљења својих душа, били окренути Господу.

Смерно Вас молим за опроштење што ћу, на почетку ове скромне беседе, бити искључив, јер је свака искључивост почетак пута који води у царство земаљске таштине и муке духу. Уз Ваше допуштење, бићу, дакле, искључив у оцени великог предузећа које је, у одрађивању историјских налога, пало у део нашем нараштају.

Почетак националног и духовног освешћења, које је брига много већа и много трајнија него што се на први поглед чини -јер бољка на друштвеном организму која деценијама траје вековима се лечи – ударио је многе темеље наших нових богомоља, отворио многе олтаре у којима Господ пребива и украсио зборнице оних који верују у Бога и бесмртну људску душу. И све то што ниче подједнако је важно за национално усправљање и одуховљење нашег народа.

Али, храм Божји који треба да подигнемо на Превлаци Светог Архангела Михаила је, ипак, први међу тим једнаким задацима. То је најважнија српска грађевина у овом часу, јер превазилази уобичајене сфере поимања.

Није узалуд велики отац наш Свети Сава, анђео вере српске и отац српске нације, демијург нашег христоликог светосавља, узвисио Превлаку над свим осталим хумцима српске духовности и засновао најистуренију епископију на том светом острву и тиме омеђио дедовину свог великог Оца, Светог Симеона.

Ми данас имамо на делу све разлоге који су Њега надахнули за то богоугодно дело, па, могло би се рећи, и неки разлог више.

Превлака је била и остала духовна караула на размеђу светова и цивилизација, онај свети синор који је стајао (а стоји и данас) на брани с чије је друге стране ессlеsia militans, ратоборни прозелитизам и расрбљавање Српства. И зато је одлука умних људи наше Мајке Цркве да се према небу узвисе стари темељи значајна не само за наш, већ и за векове који долазе, не обећавајући никакав попуст за пропусте. Напротив!

Друго што желим да кажем уводи ме у неку врсту моралне тескобе, јер се бојим да не повредим људску скромност и духовничку смерност нашег уваженог брата и пријатеља, јеромонаха Илариона, ученог светог оца. Њему паде у задатак да на себе преузме најнепосреднији део ктиторског посла.

Благослов Високопреосвећеног Митрополита Црногорско-Приморског, усуђујем се да кажем, није могао пасти на бољу главу. Отац Иларион је већ осведочени неимар на тлу српских духовних рушевина. Подсећам Вас даје овај настојатељ манастира Св. Архангела Михаила и намесник Михољскопревлачки и даље остао игуман Драговићки.

А тамо, у Драговићу, у окупираној Крајини Книнској, у тужном завичају Његових дедова, стари српски манастир морао је да се сели из плодне српске долине. Био је то омиљени стил србомрзне (пре)власти, искушан на Косову и другим српским стаништима, да се једним хицем оборе две мете: зајази се нова водена акумулација и Срби се измакну даље.

Многи од Вас знају боље од мене да такви подухвати омогућавају да се пресељене богомоље учврсте и боље него што су их укрепили њихови првобитни неимари, иначе вични свом послу. Али, у Драговићу није било тако и свети манастир је стајао нестабилно на свом новом темељу.

Оцу Илариону, кад је постао игуман Драговићки, света Црква дала је благослов да укрепи свети дом и учини га стабилним и физички и верски. Имао сам срећну могућност да том послању оца Илариона дам свој прескромни допринос, па зато могу да сведочим, пред Богом и народом, да је Он то дело добро урадио.

Сада је опет, пред Њим и нама, велики градитељски циљ. И Њему, као најистуренијем на том светом градилишту, и Мајци Цркви која га води својом благом руком, и свима нама, који треба да будемо бар најскромније водоноше, нека Бог буде на помоћи.

Захвалности, драги пријатељи, никад довољно и никад превише. Зато аутори књиге — Јован Пламенац, јеромонах Иларион Ђурица, Предраг Савић, Мирко М. Костић, Милоје Митровић, Момо Капор, Ивко Милојевић, Зоран Јовановић и овај који Вам говори, Павле Павловић, захваљују и онима који су помогли да књига о Превлаци Светог Архангела Михаила угледа светлост дана. То су: г. Андреј Дорник и г-ђа Јасмина Јездимировић, власници фирме „Импрес“ и издавачи листа „24 часа“, Штампарија „Јанко Стајчић“ из Лазаревца и њен директор г. Милета Радојичић, потпредседник СО Лазаревац, затим г. Драган Николић, генерални директор предузећа „Техноинжењеринг“ д.о.о., који је омогућио штампање другог издања књиге, као и осведочени српски добротвор у земљи и иностранству и ктитор православног храма у Љуљацима у Гружи, протојереј ставрофор г. Тома Марковић. А представљање ове књиге помогло је и „Косововино“ из Мале Круше код Призрена.

Нека их све прати наша захвалност и чува благослов Светог Саве и Превлачких мученика, чију славу узносе својом добротом.

(Беседа изговорена на промоцији првог издања књиге о Превлаци, средином јануара 1998. године, у Галерији фресака у Београду)

Павле Павловић

(Из књиге „Превлака Светог Архангела Михаила – Хумак српске духовности“, издање Српска свештена царска лавра Светог архангела Михаила – Превлака, Тиват, III допуњено издање, 2000.)

Advertisements

О prevlaka

Manastir Svetih Arhangela na Prevlaci kod Tivta Види све чланке од prevlaka

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s