Архиве категорија: Манастир данас

Манастир Светог Архангела Михаила на Превлаци

Манастир је још од ранохришћанског доба био једно од централних мјеста хришћанства на Јадрану, али је и једно од кључних мјеста за српску духовност јер је сједиште Зетске епископије коју је основао лично Свети Сава 1219, а која је имала једно од најпосебнијих мјеста у српском Православљу и државности.
Манастир, иначе дом чувеног “Иловичког Законоправила“, пострадао је на насилан начин у 15. вијеку, а о борби за Православље свједоче и мироточиве мошти тада пострадалих 70 монаха.
Манастир се последњих година убрзано истражује и обнавља, на радост цијелог Српства, које га све више походи.

Advertisements

Михољска Превлака – III

Сједећи за славском трпезом, велико братство манастира на Превлаци, један за другим падали су као покошени. Отровани су арсеником, 21. новембра 1452. године, на празник Св. Архангела Михајла. Овај отров је до лонца са рибљом чорбом доспио уз помоћ извјесног Марина Друшка. Мошти Превлачких мученика пронађене су 23. новембра 1996. године. Мјесецима је из њих текло миро. Молитва пред кивотом у коме се чувају њихове мошти, помогла је многим невољницима. У данашњој емисији слушамо о страдању Превлачких мученика и о сада већ традиционалној Литији која се одржава сваке године на празник Спаљивања моштију Светог Саве на Врачару, 10. маја. Наш гост је монахиња Стефанида Бабић. Настави читање


Михољска Превлака – II

Михољска Превлака је права ризница за сваког истраживача историје хришћанства на овим просторима. Прва црква саграђена је на гробу ранохришћанског мученика, из времена цара Диоклецијана. Његове мошти пронађене су 25. јула 2000. године. Овим крајем пролазио је чувени Римски пут, којим су пролазили Св. Апостол Павле и Св. Апостол и јеванђелист Лука. По благослову епископа Неофита, 1262. године, сачињен је препис Крмчије Св. Саве, по имену „Иловичка Крмчија“ или „Иловичко Законоправило“. У данашњој емисији о Манастиру Св. Архангела говори нам монахиња Стефанида Бабић. Настави читање


Михољска Превлака – I


На површини од 13812 км. квадратних, грлећи се на сјеверу и западу са сестрама Рашком и Херцеговином, на југу осунчана Боком и Приморјем, а на истоку увучена под скут Српског Јерусалима, простире се некадашња Зета а данашња Црна Гора.

Ово вјековно православно, светосавско тле, од времена Немањића до данашњих дана изњедрило је  много знаменитих личности.

Задојени хришћанским млијеком, носећи у очима бистрину Скадарског и Биоградског језера, у срцу снагу и величину Ловћена, Дурмитора, Бјеласице, Румије,  хук Зете, Мораче и Таре, уграђивали су себе, као носеће стубове у храмове и манастире у овим дивним предјелима. Настави читање


Разговор са антропологом Наталијом Гончаровом

Наталија Гончарова, антрополог, виши научни савјетник на Московском универзитету (Универзитет биологије), гост је наших манастира од 23. до 30. јуна. Вршила је антрополошку анализу у манастиру Бешка а сада ради у Светоархангелском манастиру на Михољској превлаци код Тивта. Говори о својим истраживањима у Црној Гори.