Архиве категорија: Црквена умјетност

О црквеној умјетности

Предавање јеромонаха др Никодима (Богосављевића) сабрата Цетињског манастира „О црквеној умјетности“ које је у недјељу 6. јуна одржао у манастиру Михољска Превлака код Тивта. Своје прво предавање које је јеромонах Никодим одржао након стицања доктората теологије у Солуну одржао је управо у манастиру свог монашког пострига – Светоархангелском манастиру на Превлаци.

Advertisements

Превлака

Миљем окупана,
Живи.
На бисеру изидана
Кристал-воде
И светиње страдалника.
Овенчана венцем
Литица и брда
Са свих страна,
Љубави лепоту чува
Као невеста у себи.
Уздигнутих руку чежње,
Чекајући своје вазнесење,
Васкрсава кротким исијањем
Топле земље пуне
Миомирног Неба.
Господствена а смерна,
Достојанством зрачи
Скривеног Живота.
На путу од земље ка Небу
Клесани Лепотом
Сведок дубљег постојања.
Глас ћутања њеног
Дише дахом Божијим.
Просијава Вечност
Кроз топло камење.
Истина се скрива у тихој светлости.
Радост Духа шири
Лепотом Предвечном.
Исцељује душу
Смирењем дубоким.
Укрепљена силом моштију
Страдалних
Превлака тихује
Загрљена Небом.

Мон.Стефанида,
14.12. 2000.,
на Превлаци


Свети Сава

Бос,
по каменим врлетима,
у молитви,
Свете старце обилажаше,
храну им носећи,
а од њих Духа Светог примаше.

Очинство за тебе велика ствар беше.

Гледајући њихова старачка лица
детињом благодаћу озарена,
твоје детиње постајаше старачко- мудрошћу.

Ко хоће први да буде,
нека свима буде слуга-
на теби се испуни.

Старцима служаше,
и за првога у земљи својој
постављен би.

Псалтир љубљаше,
и неуморан беше
да се он сваки дан цео
кроз ум и срце
молитвом оживи.

Припрема за Причест твој савет беше,
и ревносно испуњавање послушности.
Смирење и кротост,
љубав и чистота,
беху душе твоје облагодаћене
стални небески гости.

По целу ноћ молитве,
свеће, тамјан и кандило,
све твоје имање су били.

Стражио си над домовином својом
духом,
и у срцу изливао вапајне жеље
да Бог сохрани
Отачаство твоје.

Краљевић и монах.
Игуман и Архијереј.
Ктитор и посник.
Учитељ мудри.
Молитвени заступник.

Будно око Српског рода.
+++
СВЕТИТЕЉ И ПУТОКАЗ.

Мон.Стефанида


Свети Георгије Витковић

К΄о срна хитар,
к΄о муња бритак,
к΄о кристал бистар
к΄о извор чист.

Ревносни посник,
аскета госник,
мудар и зрео
Светитеља друг.

К΄о срне вапај,
за извором чистим
пешке од Цариграда
до Свете Горе дође.

У Русик Стари,
ту положи наду,
да ће дом ти бити,
док живот не прође.

Педагог велики
благодатне мудрости,
братољубив учитељ
узвишеног знања.

Покајања делатник
радости и суза,
нестицања иматељ
разрешен од узда.

Монахиња Стефанида


Косово ми радост

На Косову к΄о у рају
блиста душа пуна силе.
Исијава Света Земља
Светитеље вечно живе.

Из земљишта дух топлине
загрејава душу кротко,
молитвени жамор њихов
сву је Свету Земљу протко.

Ту су вечни батаљони,
спремно у вис руке дижу,
као моћни сад кордони
Небески у помоћ стижу.

Ми смо прије вас страдали,
Не бојте се, децо мила,
милиони нас из земље
спремно к΄ вама шире крила.

Да закриле својом силом
све нејаке и све слабе,
да охрабре и утеше
страдалнике, Божје рабе.

Света Земља Обилића,
и све браће Југовића,
заклетва ми Цар-Лазара,
сва у срцу, нема пара.

Нема пара, ни богатства,
за које бих могла дати
(могла дати)
овај венац благодати.

Монахиња Стефанида