Запретану прошлост манастира Светог архангела Михаила на Превлаци први је почео разгртати кртољски учитељ Младен Црногорчевић (1863-1902), археолог, историчар Боке, објавивши дјело „Михољски збор у Боци Которској“, у Старинару за 1893. годину. Он је прикупио, описао, растумачио и објавио изглед рушевина Манастира и других грађевина на Превлаци, Брдима и Страдиотима, односно камене надгробне споменике и различите дјелове каменог украса, од римског до позносредњевековног доба. Предмети што их је описао М. Црногорчевић, данас чине језгро Ризнице манастирске.
Расположива архивска грађа из Котора подстакла је дон Ива Стјепчевића да објави историјску студију „Превлака – хисторијска расправа“ (у публикацији Богословска смотра 3, Загреб 1930). За њим је о Превлаци писао Иван Божић (Зборник Филозофског факултета 7/1, Београд 1963), а потом и други истраживачи.
Од истраживања Младена Црногорчевића до првих археолошких ископавања остатака Манастира прошло је шездесет година. Пошто је екипа Археолошког института Српске академије наука, уз помоћ Научног друштва на Цетињу и других институција, предузела истраживања Боке Которске 1951, услиједили су археолошко ископавање и конзервација остатака зидова храма 1956-1959. године. Истраживања су водили Јован Ковачевић и Војислав Кораћ и тада је откопан цио храм Светог архангела Михаила. На томе се стало све док се нису пројавиле мошти Превлачких мученика, 1994. године. Зато је Одбор за обнову Манастира покренуо нова ископавања. Од 1996. године екипа Центра за археолошка истраживања Црне Горе и Филозофског факултета у Београду, уз свестрану помоћ Војске Југославије, Митрополије, православног народа Боке, Министарства за културу Србије и других дародаваца, започела је истраживања, која и сада трају. Откривено је југозападно крило Манастира, са више грађевина. Оне, као и главни храм, биће темељ предстојеће обнове.
Иловичко Законоправило - Светог Саве
Друга археолошка истраживања открила су низ налазишта из различитих епоха у области метохије Манастира. Случајни налаз камене сјекире указује да је превлачка метохија била настањена још у неолиту, а чувени су бронзанодобни гробови под тумулима – Мала и Веља Груда. Међутим, многи изванредни средњевјековни споменици остали су незапажени и запостављени, а храмови у рушевинама, нарочито послије земљотреса 1979. године. Посебну драгоцјеност превлачке Ризнице представља културно-историјско наслеђе, које су током минулих столећа сачували мјештани манастирске метохије окупљани у Михољском збору. Ту су на првом мјесту архив и збирка породице Костић, што кроз више генерација даваше кртолске свештенике, монахе и монахиње. Ту су и драгоцјености храмова из Кртола, и оне што их сачуваше многи други домаћини Кртола, Грбља и Луштице. Иконе и књиге је по рушењу Манастира сачувао Промисао Божији. По предању, икона Пресвете Богородице са Христом чудесно је спашена из мора и данас је у Ораховцу, а „Иловичко Законоправило“ Светог Саве налази се у Загребу. Ризница је обогаћена и различитим предметима извађеним из мора
Манастир Превлака 